beats by dre cheap

Tipična Sarajevska Priča

Zima ’93. godine, požar u “Šibici”. Ja se zatekao u kući preko puta i izašao da gledam spektakl. Masa svijeta stoji pred zgradom, koja vatreno opravdava svoje ime. Tip do mene me hvata za rukav: [i]“Vidiš li kako gori onaj ormar na trećem spratu?” “Vidim.”[/i], odgovorim ja. [i]“A sad će Buuum!”, [/i]kaze on napaljeno. [i]“Kakav bolan Buum!?” “Pa ono pokriveno na ormaru je televizor. Kad se zapali ima da napravi pravi Buum. Hej nemoj ići, sa’će eksplozija!” “Dobro, a otkud Ti to znaš za taj TV?” “Čuj otkud JA znam!? Pa moj je stan!”[/i] Veliki komadi stakla se otkidaju sa prozora. Jak vjetar ih raznosi, srećom, na suprotnu stranu, prema ulici Vojvode Putnika, “Asu” i “Šipadu". Nalećem na Emu koja, sa koferom, stoji ispred zgrade . [i]“Corto, hajd’ mi učini uslugu!” “Važi. Reci, šta je u pitanju?” “Moj stan još nije zahvatio plamen. Htjela bih prije nego što izgori da nešto spasim.” “Ma nema problema!” “Ma ima problema, pravo je nezgodno za nosit’.” “O čemu se radi?” “O Grčkoj amfori, staroj preko 2000 godina.” “Malo je matora za mene, ali nema veze. Koliko je teška?” “Ma ne znam nisam je nikad vagala!" [/i], mjerka mojih impresivnih 62 kilograma i dodaje: [i]"Mislim da će trebati dvojica da je iznesu.” “O.K. Vidio sam Radeta na parkingu. I on će pomoći.”[/i] Odlazim do Radeta, objašnjavam mu o čemu se radi. Pristaje, iz prve. Nas troje ulazimo u stubište. Ludnica. Gomila ljudi se kreće kroz dim u oba smijera, pokušavajući da spase što više imovine. Penjemo se na peti sprat, ulazimo u stan. Uzimamo amforu i akcija spasavanja kreće . U stubištu je jebeno vruće, vidljivost par metara. Amfora nije toliko teška koliko je nezgodna za nošenje. Nema dovoljno prostora pa predlažem da ja nosim, Ema raščišćava put, a Rade mi daje navigaciju, pošto od visine amfore ne vidim ništa ispred sebe. Nakon 15-tak minuta, nekako, uspijevamo da je iznesemo neoštećenu. Svi kašljemo k'o tuberani. Oči su nam pune čađi i suza. Donji stanovi sa istočne strane su već potpuno izgorili, vatra se penje prema četvrtom i petom spratu. Prizor je spektakularan, što je privuklo i par inozemnih TV ekipa. Dok pokušavamo da povratimo dah, prilazi nam visok frajer naših godina, a cigaretom u ruci i kaže: [i]“Raja, znam da je crnjak, ali ima li neko, slučajno, vatre?” [/i]stavljajući onu cigaretu usta. Rade hladno vadi upaljač. Ema i ja se hvatamo za stomak. Nisam se tako slatko ismijao još otkako je počelo.

Corto Maltese
http://cortomaltese.blogger.ba
28/03/2006 12:02